srbija zemlja kanibala

potreba da sada kazem koliku zelju za zivotom imam je prosto neuporediva sa cinjenicom kolko se trenutno psihickih problema ovija i formira u mojoj glavi cemu je doprineo ovaj grad u kome svojom zeljom ali i pukim slucajem zivim. takav civilizacijski nivo i napor drzave da nesto preduzme po tom pitanju je fascinirajuci u toj meri da se prakticno mozemo uporediti sa nekim plenenom iz albanije neprezajuci od toga da unistimo sve sto smatramo tudjim i drugacijim od sebe pripisujuci mu epitet bolestan i nenormalan sto dovodi do zakljucka da u srbiji postoji moderni kanibalizam usred kog svaki civilizovani zivi primerak ima potrebu da crveni i da se pred istim klanja. zapravo citav taj moderan kanibalisticki sloj proistice iz jednog nezadovljstva funkcionisanja politickog sistemoa ove drzave. nizak stepen obrazovanja, nizak zivotni standar, nezadovljstvo u porodici, bracni i porodicni problemi, nevaspitanje dece i na kraju jako surovo ali neuspevanje da se zadovlje osnovne egzxistencijalne potrebe kao rezultat daje modernog kanibala.
 s druge strane beg od realnosti i drustva u kome zivimo namece jedan ogroman pritisak na coveka jer je konstanto izlozen javnom optuzivanju a poneka cak i borbi za sopstveni zivot u necemu sto lici borbi gladijatora. citav taj strah i uplasenost za sopstveni zivot u modernom coveku do neke mere pobija svuaku zelju za icim konstruktivnim, kreativnim ili pak korisnim po ovo drstvo.